О књизи: година / Било је времена када нисам могао да разумем мотивацију људи који испуњавају обећање дато мртвом човеку. И добро би било за неког рођака или блиску особу, али не – случајног познаника којег сам тек јуче или данас први пут видео. Чинило би се као обична књига и филмски клише који краси завршетак радње. Па, попут уморног главног јунака, прекривеног црним стрништима, долази до некадашње мезимице пролазног познаника погинулог у неравноправној борби и јавља да је покојник до последњег даха волео поменуту мамзелу. Мамзел горко јеца, вођа смислено ћути, пребацује се с ноге на ногу и коначно лепо одлази у залазак сунца.